Veštačka inteligencija i čovek / Arhimandrit Aristarah Grekas

Veštačka inteligencija i čovek - Pravoslavni teološki pristup

Terminologija koja se bavi temom veštačke inteligencije još uvek je fluidna i nije jednoznačna. Pitanje odnosa čoveka i tehnologije je pitanje koje je staro koliko i prvi tehnološki poduhvati, a sada već stičemo utisak da savremena tehnologija predstavlja jednu neizbežnu realnost kako privatnog tako i poslovnog života. Autor knjige ne stvara atmosferu tehnooptimizma, ali ni tehnopesimizma, ne podiže paniku, kao što to čine danas mnogi. Naprosto, autor se opredelio da napiše knjigu u kontekstu pravoslavne antropologije i tehnologije i ukaže na različite načine upotrebe veštačke inteligencije. Otac Aristarh Grekas definiše pojam inteligencije, veštačke inteligencije, polja upotrebe, dileme u okviru etičkih pitanja. Velike su dileme kako obezbediti da učinak veštačke inteligencije bude antropocentričan, ne ugrožavajući dostojanstvo čoveka na bilo koji način, istakao je profesor Zdravko Jovanović.

Jerej Stefan Jovanović, doktorant na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu, koji se u svom istraživačkom radu bavi temom virtuelnog, dodao je da veštačka inteligencija predstavlja vrhunski produkt tehnološkog društva u kojem živimo:

- Potrebno je upoznavanje sa načinom na koji ona funkcioniše, kako bi moglo da dođe do njene demistifikacije i nestanka iracionalnog straha. Profesor Grekas iznosi pravoslavni pogled na čoveka kao „dvojako“ biće – u telu i duši, kao i na čoveka u smislu njegovog naročitog mesta u svetu i odnosa sa Bogom, čime ukazuje na suštinsko razlikovanje između veštačke inteligencije i čoveka i njegove inteligencije. Ovo se najbolje očituje na razlici u eshatologiji transhumanizma i pravoslavne eshatologije: dok jedna ne može da izađe iz okvira stvorenog sveta, druga spasenje vidi u preobraženju celokupnog čoveka silom Božjom.

Sadržaj
Predgovor Njegovog Blaženstva Arhiepiskopa atinskog i sve Jelade g. Jeronima II, 9
Predgovor, 11
Predgovor srpskom izdanju, 13
Skraćenice, 15
Uvod, 17

PRVI DEO

1. Veštačka inteligencija, 23
1.1 Primene veštačke inteligencije, 29
2. Antropocentrična veštačka inteligencija, 37
2.1 Antropocentrična etika veštačke inteligencije, 52
3. Vrednost deontološkog etičkog kodeksa, 55
3.1 Deontološki etički kodeksi u vezi sa ljudskim vrednostima i ljudskim pravima, 65
4. Veštačka inteligencija i upravljanje, 79
5. Teološki pristupi veštačkoj inteligenciji, 85
6. Pristupi pojmovima spasenja i besmrtnosti kroz upotrebu veštačke inteligencije, 93
7. „Apokaliptička” veštačka inteligencija, 101
8. „Crkve” veštačke inteligencije, 111
8.1 Ilustrativni primeri primene veštačke inteligencije za bogoslužbene potrebe, 120
9. Skeptičnost u vezi sa zloupotrebama i pogrešnim tumačenjima, 125

DRUGI DEO

Uvod, 135
1. Veštačka inteligencija i čovek, 137
2. Teološki pristup čoveku, 141
2.1 Čovek i psihosomatsko jedinstvo, 149
2.2 Oboženi čovek, 157
2.3 Novi čovek kroz Isusa Hrista, 164
3. Eklisiologija – karakter Pravoslavne Crkve, 171
3.1 Crkva i čovek, 176
3.2 Bogoslužbena i svetotajinska dimenzija Crkve, 184
4. Pravoslavna hrišćanska etika, 193
4.1 Vrednost ljubavi, 203
5. Veštačka inteligencija i Pravoslavna antropologija, 209
5.1 Stadijumi pravoslavne antropologije, 211
5.1.1 Pripovesti iz Knjige Postanja, 211
5.1.2 Novi čovek kroz Isusa Hrista, 215
5.1.3 Pedesetnica kao dan rođenja Crkve, 217
5.1.4 Oboženi čovek, 220
5.1.5 Vaskrsenje, 222
5.2 Osnovne antropološke tendencije u kontekstu upotrebe veštačke inteligencije, 225
5.2.1 Pristupi pojmovima spasenja i besmrtnosti u kontekstu upotrebe veštačke inteligencije, 227
5.2.2 Antropološka zapažanja, 231
6. Sotiriološki pristup u Pravoslavnoj teologiji, 235
7. Pravoslavna „apokaliptička” teologija, 247
7.1 Sozercanje kao lično otkrivenje, 261

Vrednovanja – zaključci, 267
Biografija autora, 285
Bibliografija, 289