За живот без жига / Слобода и достојанство човека у свету „Великог брата“

Зборник За живот без жига слобода и достојанство човека у свету „Великог брата” бави се, како би то браћа Руси рекли, „злободневном” (актуелном) темом претварања планете Земље у глобални, даноноћно надгледани, електронски концлогор, под изговорима „безбедности”, борбе против тероризма, одбране демократије, и томе сличних лажних изговора, чије је једини циљ да прикрију праве тоталитарне и противчовечне намере глобалних надзирача, поробитеља и експлоататора.

Текстови сабрани у овој књизи потичу како од страних тако и од домаћих аутора, а разна саопштења долазе од Синода Помесних Цркава, као и од организација за заштиту људских права широм света.

Тоталитаризам осваја свет

Предвиђања писаца антиутопија, попут Замјатина, Хакслија и Орвела се испуњавају. У читавом свету се постепено ствара тоталитарни режим. Иван Иљин који каже да се он не састоји у облику, већ у обиму власти. Свака власт која хоће да држи живот својих грађана под апсолутном контролом јесте тоталитарна…Ипак, техничке немогућности су до сада спречавале појаву такве власти. Али, развој електронике и то је омогућио. Што се тиче „електронске контроле”, господари света су је давно предвидели и сада је само, под изговором „борбе против тероризма”, и сличних измишљотина, спроводе.

Жак Атали, својевремено директор Европске банке за обнову и развој и близак човек Ротшилда, писао је,пре више од три деценије, у својој књизи „Линија хоризонта”: „Поредак, заснован на сили, биће замењен поретком заснованим на новцу… Новчани поредак постаће универзалан. Од Сантјага до Пекинга, од Јоханесбурга до Москве сви економски системи клањаће се пред олтаром тржишта. Никад свет није био у таквом ропству које диктира новац…Победници те нове ере биће градитељи, а у њиховим рукама ће се наћи и власт и финансијска моћ”.Људи ће бити „нови номади”, који су, по Аталију, „изгубили традиционалну везаност за земљу, заједницу, породицу”, чије ће најважније право бити право да продају и купују.

Читав свет ће бити под електронским надзором. Атали вели: „Основа технологије будућности је микрочип, који ће бити уграђен у све предмете, који ће постати нешто попут продужетка наших чулних органа, функција нашег организма”. Средство везе (а самим тим и надзора) постаће свеприсутно: „Човек нигде неће моћи да се сакрије… Први пут ће човек бити без адресе… Да би се идентификовао номад будућности, биће довољно да се наведе или његов број или његово име”.Атали јасно каже: „У будућем светском поретку биће поражених земаља. Број поражених ће, наравно, бити већи од броја победника. Они ће покушавати да стекну право на достојан живот, али, изгледа, такву шансу неће добити. Биће избачени из игре, гушиће се од отровне атмосфере, на њих нико неће обраћати пажњу, због свеопште равнодушности”. Сиротињи која неће имати где да путује биће понуђена разна стимулативна средства, пре свега наркотици: „Наркотици су номадска супстанца за побеђене будућег миленијума”. Победници ће имати све „рајске могућности” генетичког инжењеринга. Елита ће на тржишту куповати нове органе.

Атали „прориче”: „Човек ће продавати и куповати своје сопствене двојнике, „копије” вољених људи, хибриде створене на основу нарочитих особина, изабране с тачно одређеним циљевима… Човек ће почети да прави самог себе онако како прави робу”.Такво доба је ту. Зато је сасвим јасно због чега се Православна Црква широм света бори против тоталитарне контроле.

Поново у Србији

Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја, о орвеловској Србији вели: „У нашој земљи се, по грубој процени,неколико стотина хиљада субјеката јавног и приватног сектора бави обрадом података о личности. Већина располаже и са више база,па се укупан број евиденција процењује на преко милион. Реч је евиденцијама државних служби, војске, полиције, установа пензијског и здравственог осигурања,банкарског система и кредитног бироа,установа социјалне заштите, удружења, бројних кадровских служби послодаваца” („Вечерње новости”, 22. фебруар 2013). За многе обраде података уопште не постоји сагласност лица о којима је реч, а у питању су чак и веома осетљиви подаци – медицински и они о социјалном статусу. Користе се, често незаконито, биометријски подаци о личности, прате се електронске комуникације, свуда су камере чије киклопско око надзире људе у кретању. Запослени се жале на послодавце који их прате на радном месту, а многима се траже чак и отисци прстију, иако је то противзаконито.

Овом темом бави се и свештеник др Оливер Суботић, који је завршио информатику на Факултету организационих наука и теологију на Православном богословском факултету у Београду,где је и магистрирао, да би докторирао на Катедри за социологију Философског факултета са темом „Информационо контролисано друштво и његове импликације”. (Суботићеви текстови су стожерни у књизи „Светигоре“ „За живот без жига“). Аутор је више студија из ове области: ”Човек и информационе технологије: поглед из православне перспективе”, ”Биометријски системи идентификације: критичка студија”,као и већ поменуте монографије „Информационо контролисано друштво”. Суботић, у својој књизи „Црква и глобализација”, објављеној 2011. истиче да је Велика Британија после вишегодишњих дебата,притиска једног дела академске заједнице и невладиног сектора потпуно укинула биометријске личне карте и централну базу биометријских података,иако је то био пројeкат који је лабуристичка влада годинама здушно пропагирала. Немачка је такође укинула обавезу узимања биометрије од грађана.

Књига „За живот без жига“ је изврстан пример како православна публицистика може бити и актуелна и друштвено ангажована у правом смислу те речи. Зато је време да је набаве сви који желе да мисле својом главом, чувајући своју душу.