O ocu Jakovu Arsoviću, monahu manastira Žiče, pisao sam još osamdesetih godina 20. veka i objavio u listu „Hilandar“, a zatim u knjizi „Stradanje Žiče i Studenice“, i drugde. Povremeno sam prikupljao i njegove radove i članke, koje je obljavivao u raznim crkvenim listovima, pogotovo u predratnom „Misionaru“ kao urednik, a i pre stupanja na dužnost urednika…
O ocu Jakovu pisali su i drugi njegovi poštovaoci i poznanici. Pre nekoliko godina o njemu su napisali knjigu Radoman Svetković i Slobodan Obradović, sa obimnijim ličnim podacima i poukama oca Jakova.
Neosporno je da otac Jakov jeste jedan od savremenih duhovnih bisera i da je njegov sveti monaški život sav bio posvećen strogom podvižništvu. Imajući to saznanje i osećanje, još kao žički iskušenik od svoje jedanaeste godine, odlučio sam da u poznijim godinama, kao profesor prizrenske bogoslovije opišem njegov i naš život u manastiru Žiči. Sada sam, pak, odlučio da pripremim i ovu knjigu o ocu Jakovu u koju sam sabrao najviše koliko sam mogao njegovih članaka i radova. Verujem da će ova knjiga pobuditi pažnju svih pravoslavnih čitalaca, jer će iz samih njegovih tekstova moći da ga upoznaju kao obrazovanog monaha, velikog podvižnika i neposrednog učenika svetog Vladike Nikolaja, posle čega će osetiti mnoge duhovne koristi i blagodatnu silu tih svetih ljudi i Crkve Hristove kojoj služe.
Ovu knjigu sam priredio zahvaljujući našim preosvećenim ocima i duhovnoj deci oca Justina Popovića. Kao dopunu ovde navodim i neke lične, porodične i druge podatke koje sam sa zahvalnošću koristio iz knjige g. Radomana Svetkovića i Slobodana Obradovića o ocu Jakovu.
Tako vidimo da je Radoje Arsović (otac Jakov) rođen u milandžansko-kosorićkoj parohiji, a da je kršten u crkvi Svetog Save, zadužbini episkopa žičkog Janićija(Joanikija) Neškovića, zvanog "Janja" (1804-1873), gde je Radoje 1893. godine i zaveden u protokolu rođenih u toj parohiji. Rođen je u Kušićima, 13. decembra 1893; međutim, po podatku koji sam preuzeo iz njegove legitimacije, koju je otac Kasijan studenički sačuvao i meni dostavio, sa poznatom fotografijom, on je rođen 1894. godine. Otac mu se zvao Jefta, a majka Sava. Kršten je sedam dana posle rođenja, 20. decembra.
Radoje Arsović je učio osnovnu školu, "kao najmirnije dete i najbolji đak", u Milandži, koju je u svom selu podigao vladika Janja 1853. godine. Međutim, kao i mnoge druge škole, zbog nedostatka dece sada ni ona ne radi i tako propada. Između Prvog i Drugog svetskog rata, upoznao se sa svetim vladikom Nikolajem Žičkim. Zamonašen je po njegovom blagoslovu, u manastiru Žiči 1939. godine i dobio monaško ime Jakov. Umro je u četvrtak pred mesne zadušnice 1946. godine, u pedeset drugoj godini svoga života, od prehlade i iscrpljenosti po zatvorima nove vlasti.
Za trud i pripremu da se ova knjiga sa tekstovima oca Jakova štampa, blagodarim jeromonahu ocu Germanu Avakumoviću, igumanu manastira Ježevica kod Čačka, i gospodinu S. Jakšiću iz Biblioteke Matice srpske u Novom Sadu... - Radoje (Jakov) Arsović, završio je studije u Parizu.
700 RSD
O ocu Jakovu Arsoviću, monahu manastira Žiče, pisao sam još osamdesetih godina 20. veka i objavio u listu „Hilandar“, a zatim u knjizi „Stradanje Žiče i Studenice“, i drugde. Povremeno sam prikupljao i njegove radove i članke, koje je obljavivao u raznim crkvenim listovima, pogotovo u predratnom „Misionaru“ kao urednik, a i pre stupanja na dužnost urednika…
O ocu Jakovu pisali su i drugi njegovi poštovaoci i poznanici. Pre nekoliko godina o njemu su napisali knjigu Radoman Svetković i Slobodan Obradović, sa obimnijim ličnim podacima i poukama oca Jakova.
Neosporno je da otac Jakov jeste jedan od savremenih duhovnih bisera i da je njegov sveti monaški život sav bio posvećen strogom podvižništvu. Imajući to saznanje i osećanje, još kao žički iskušenik od svoje jedanaeste godine, odlučio sam da u poznijim godinama, kao profesor prizrenske bogoslovije opišem njegov i naš život u manastiru Žiči. Sada sam, pak, odlučio da pripremim i ovu knjigu o ocu Jakovu u koju sam sabrao najviše koliko sam mogao njegovih članaka i radova. Verujem da će ova knjiga pobuditi pažnju svih pravoslavnih čitalaca, jer će iz samih njegovih tekstova moći da ga upoznaju kao obrazovanog monaha, velikog podvižnika i neposrednog učenika svetog Vladike Nikolaja, posle čega će osetiti mnoge duhovne koristi i blagodatnu silu tih svetih ljudi i Crkve Hristove kojoj služe.
Ovu knjigu sam priredio zahvaljujući našim preosvećenim ocima i duhovnoj deci oca Justina Popovića. Kao dopunu ovde navodim i neke lične, porodične i druge podatke koje sam sa zahvalnošću koristio iz knjige g. Radomana Svetkovića i Slobodana Obradovića o ocu Jakovu.
Tako vidimo da je Radoje Arsović (otac Jakov) rođen u milandžansko-kosorićkoj parohiji, a da je kršten u crkvi Svetog Save, zadužbini episkopa žičkog Janićija(Joanikija) Neškovića, zvanog „Janja“ (1804-1873), gde je Radoje 1893. godine i zaveden u protokolu rođenih u toj parohiji. Rođen je u Kušićima, 13. decembra 1893; međutim, po podatku koji sam preuzeo iz njegove legitimacije, koju je otac Kasijan studenički sačuvao i meni dostavio, sa poznatom fotografijom, on je rođen 1894. godine. Otac mu se zvao Jefta, a majka Sava. Kršten je sedam dana posle rođenja, 20. decembra.
Radoje Arsović je učio osnovnu školu, „kao najmirnije dete i najbolji đak“, u Milandži, koju je u svom selu podigao vladika Janja 1853. godine. Međutim, kao i mnoge druge škole, zbog nedostatka dece sada ni ona ne radi i tako propada. Između Prvog i Drugog svetskog rata, upoznao se sa svetim vladikom Nikolajem Žičkim. Zamonašen je po njegovom blagoslovu, u manastiru Žiči 1939. godine i dobio monaško ime Jakov. Umro je u četvrtak pred mesne zadušnice 1946. godine, u pedeset drugoj godini svoga života, od prehlade i iscrpljenosti po zatvorima nove vlasti.
Za trud i pripremu da se ova knjiga sa tekstovima oca Jakova štampa, blagodarim jeromonahu ocu Germanu Avakumoviću, igumanu manastira Ježevica kod Čačka, i gospodinu S. Jakšiću iz Biblioteke Matice srpske u Novom Sadu… – Radoje (Jakov) Arsović, završio je studije u Parizu.
| Priređivač | |
|---|---|
| Izdavač | |
| Godina izdanja | |
| Strana | |
| Povez | |
| Pismo | |
| Format |
Dragi naši prijatelji, potrudili smo se da Vam omogućimo najjeftiniju opciju slanja paketa sa naše internet prodavnice.
Kurirska služba sa kojom imamo ugovor je AKS i cena dostave sa otkupom je 400 dinara, dok je cena dostave bez otkupa 300 dinara (to je slučaj kada se prvo uplati novac na račun). Za bilo koju težinu i bilo koji iznos porudžbine, uvek je ista gore navedena cena poštarine.
Što se tiče slanja pošiljaka širom sveta, procedura je sledeća: Nakon obavljene kupovine dobićete od nas cenu dostave za vašu zemlju (cena dostave varira od težine paketa, tako da nema univerzalne cene za dostavu). Zatim, uplaćujete novac (poštarina+poručena roba+provizija za Pej Pal- ukoliko se plaća na taj način, ukoliko se plaća preko RIA transfera novca ili Vesten uniona, tada nema provizije sa naše strane). Kartično plaćanje još uvek nije moguće na našem sajtu. Poručenu robu dostavljmo ili preko Pošte Srbije ili preko kurirske službe UPS (kod veće težine paketa je ovaj vid slanja dosta povoljaniji u odnosu na poštu).
250 RSD
3.200 RSD
1.400 RSD
069/ 559 901 9
Poručivanje je brzo i jednostavno. Pošaljite nam upit putem Vibera, WhatsAppa ili putem mejla, a mi ćemo vam u najkraćem roku odgovoriti sa svim detaljima vezanim za porudžbinu i slanje.
Naš tim će vas kontaktirati u najkraćem mogućem roku sa informacijama o dostupnosti proizvoda, načinu slanja i svim dodatnim detaljima.
