Црквено казнено право (књига 6) / Никодим Милаш

Предговор

Кад сам ја, прије доста година, приређивао за штампу Канонску Синтагму (Правила с тумачењима), и проучавао и коментирао сваки поједини канон, јавила ми се била мисао да, као што сам у одређеној системи у мојој радњи: Православно црквено право изложио сва канонска наређења, која се тичу устројства, управе и живота цркве, требало би тако исто у одређеној системи изложити и сва канонска наређења, која се тичу црквене дисциплине. У тој мисли ја сам при коментирању обратио особиту пажњу на каноне дисциплинарног карактера, и старао сам се да проникнем чим дубље дух тих канона и да их разјасним.

Довршивши сву Синтагму, ја сам почео тада одмах радити, како би остварио ону своју мисао. Обратио сам се за савјет тадашњем професору московског университета пок. А. С. Павлову, који ми је увијек био добар савјетник у мојим радњама о црквеном праву, и саопштио сам му своју намјеру и опћи план, по којем сам мислио да изведем радљу. То је било у октобру 1897. године. Мало затијем Павлов ми је одговорио и одобрио ми намјеру, а исто тако, са малим измјенама, и план радње. Труда се ја нијесам никада плашио, као што га се не плашим ни данас, премда сам и близу седамдесетој. Главно је за мене тада било, да ми је онакав учени канонист, какав је био Павлов, одобрио мисао и, ма и посредно, сматрао ме способним да могу издржати онај труд. Ово ме је осоколила на рад, којему сам од тада посветио за више година све оно вријеме, које ми је остајало слободно од послова, који су, скопчани са данашњим мојим положајем у цркви.

У коментарима односних канона ја сам имао већ доста сабранога материјала, прилично и разрађенога, те ми се чинило, да је доста само средити у систему тај материјал, пак да изиђе заокругљена радња о црквеним пријеступима и црквеним казнама, или као што се то данас у науци каже: Црквено казнено право. Ово ми се тада чинило. Али кад цам почео о томе да радим и да разрађујем поједине рубрике радње по установљеном плану, одмах сам увидио, да је потпуно оправдана била она напомена пок. Павлова, како није лако остварење оне моје намјере.

У канонима има много наређења о црквеној дисциплини. Али није ипак у њима наведено све што се тиче те дисциплине, тако да је законодавна власт црквена, послијезакључења опћег Канонцког Зборника, морала још доста да допуњава у тим наређењима. Осим тога, у канонима се не додирују сва она питања, која улазе у систему црквеног казненог права, јер они не казују посебно, шта је пријеступ по себи, са субјективне и објективне његове стране, као што посебно они не казују ни шта је црквена казна по суштини и по сврси својој. При томе у црквено-судској пракси показали су се, као што се и данас показују, и такви црквени пријеступи, о којима се у канонима сасвијем не спомиње, исто као што се у канонима не спомињу ни све оне црквене казне, које су тек течајем времена биле уведене у ту праксу. А без свега овога не даје се ни замислити једна потпуна система црквеног казненог прана. За ово треба се обратити другим црквено-правним изворима и зборницима. Ти извори и зборници поређани су сви у односном параграфу ове радње. Доста их је, и најразноврснији су.

Главни је између њих Номоканон XIV титула у редакцији његовој краја ХII вијека. У њему се налазе сва законска наређења и црквене и државне власти о казненом праву до тога доба, и из њега се може доста добити да се допуни оно по томе праву, чега нема у канонима, а могу се одредити и основна правила истога права. Али ни у овом зборнику, премда у њему и налазимо сав један обилати по садржају титул, о казненом праву, ни из далека још не исцрпљује се сав материјал тога права, нити он пружа све оно, што има да састави потпуну систему црквеног казненог прама данашњим научним захтијевима казненога права уопће, а још мање може он да пружи сву ону грађу, која је потребита за практичку страну истога права у наше вријеме. Све ово наука мори да тражи у другим изворима и законским зборницима. Она то и налази у тим зборницима, али раштркано тако, да у ни једној од њих нијесу додирнута сва питања истога права, него их треба тражити сад у једном сад опет у другом зборнику. Осим тога, у истим зборницима, а особито у новијим пранилницима о црквеним пријеступима и црквеним казнама, који важе данас у дотичним автокефалним црквама, нека су наређења нејасна и уз то неједнака, а често и противурјечива међу собом, тако да треба добро пазити прије него што се у системи употребе, као основана на црквеном праву изређења.

При таквом карактеру сада поменутих извора и зборника, појмљиво је по себи, колико је труда морало захтијевати изучавање њихово, да би се критички испитали сви податци њихови, да би се односни податци прикупили, те саставила једна заокругљена и на православном црквеном праву основана система каузненога права. Послу овоме ја сам посветио много времена, преко десет година са малим интервалима. Резултат тога јесте ова књига.

У тој сам књизи ја изложио позитивно право православне цркве у кривичним пословима. Дисциплинарна наређења главни су основ тога права. Да ли су сва та наређења таква, да она морају за свагда важити у цркви, као непромјенљиве правне норме, то спада у испитивање канонистичке науке, а посљедња ријеч у томе припада највишој црквеној власти. За систему казненег црквеног права, која има да служи и за црквено-судску праксу, мјеродавна су наређења позитивнога права, каква данас постоје, и на тим сам наређееима ја и основао ову свооју радњу.

Да ли сам ја овом радњом постигао свој задатак? Лично ја себи сасвијем не ласкам, да јесам. Напротив, ја сматрам ову радњу само као свој покушај, да се систематски прикаже казнено право православне цркве. Радња ће имати, без сумње, и неких недостатака, које ја сам нијесам могао да уочим. Нека их стручњаци побиљеже, ако их нађу, па нека ми их покажу. Ја ћу им, у интересу науке, бити за то захвалан.

Књизи овој својој ја сам додао Синопсис свега онога, што је у њој речено о црквеним пријеступима и о црквеним казнама. Оно сам учинио да помогнем црквеним судијама у судској њиховој пракси. Из тога Синопсиса они ће прегледно моћи да сазнаду, каква дјела сматра православно црквено право да заслужују казну, и какве су црквене казне. Како пак имају они да налажу те казне, о томе ће наћи подробно казан у посебном параграфу ове књиге. У истој намјери саставио сам и Азбучни Преглед свега што је у књизи, и гледао сам да тај Преглед буде чим потпунији и подробнији. Он је наштампан на крају књиге.

У 3адру, августа 1911.