Digitalni izazov / Oliver Subotić

Najnovija knjiga prezvitera Olivera Subotića Digitalni izazov, objavljena u izdanju ku­će Bernar, pravi je „izazov“ za srpsko čitalaštvo. Kao i pret­hodne studije o. Olivera, i ova knjiga prija duhu i srcu čitaoca i pridobije mu pažnju toliko da se čita u jednom dahu. Iako nije napisana u šturom akademskom maniru, što je i bio autorov cilj, delo obiluje dubokim intelektu­alnim uvidima o. Olivera, koji se ne ustručava da svoje bogoslov­ske stavove stavi na sud, pre sve­ga, Ocima Crkve, a onda čuvenim misliocima našeg veka, kakav je Martin Hajdeger, Zigmund Ba­uman. Ipak, ono što je najvred­nije, po nama, u ovoj knjizi, jeste autorovo rasuđivanje u pogledu problematike kojom se bavi, iz ugla sopstvenog iskustva. Lični, pre svega hrišćanski, a potom i sveštenički i, na kraju, opit in­formatičara, daju posebnu draž ovom delu. Jer u svetu binarne ci­vilizacije, koja je tema ove knji­ge, mnogo je izreklamiranih mi­šljenja, blogerske dijalektike, tviterskih stoslova, a tako malo ličnog, tj. istinskog iskustva.

Binarna civilizacija, koju au­tor ovde analizira, jeste naše doba koje svojim tehničkih dostig­nućima čini da jedan potpuno imaginaran svet postane stvaran toliko da mu uspeva da zavla­da nama, a da toga nismo ni sve­sni. Opasnost tog sveta koju nam autor, osvešćuje krije se u njego­vom pozivanju na „učestvovanje“. Međutim, učestvovanje i prisu­stvovanje u tom svetu, u stvari je naše potpuno odsustvovanje iz svakodnevnog, pa onda i crkvenog života. Navodno, društveni svet a u suštini asocijalan, tobože kolektivan a u stvari krajnje in­dividualan. Mobilni telefoni, televizija, reklame, društve­ne mreže, video igrice, postaju modus našeg postojanja, pa, kako autor primećuje, poprimaju on­tološke dimenzije. Mi smo im potpuno posvećeni. Zapravo, bi­narna civilizacija falsifikuje crkveni način postojanja. Pozi­va na zajednicu, aktivnost, etos, ukida granice prostora i vreme­na, nudi lek besmrtnosti, pa ima i svoju modernističku eshato­logiju, začinje ideju elektronske Crkve, a to sve može da poljulja temelje naše izvorne crkveno­sti. Nesumnjivo, ovo je izazov za nas savremene hrišćane.

Izazovi – οἰ ἐρεθισμοί – u ter­minologiji ranih Otaca Crkve pravoslavnog Istoka (npr. Ata­nasija Velikog i Vasilija Veli­kog) podrazumevali su „avanture“ duha koje čoveku priređuje njego­vo sopstveno telo, putem požude, strasti, maštanja. Izazov je, za­pravo, provokacija našeg bića od strane sveta fantazije koji želi da iskuša našu veru. Otuda, kako autor ukazuje, Digitalni izazovi, koliko god futuristički zvuča­li, drže se svog izvornog pola­zišta na koje su nam ukazivali učitelji Crkve. Oni prevashod­no deluju na čulni i imaginarni nivo našeg bića. Zvuči apstrakt­no pozivati se na asketske Oce Crkve starije i novije istorije, kada se govori npr. o fejsbuku, i pri tom kao rešenje za ova tehno­loška iskušenja ponuditi jednu isihastičku teologiju. Ali nakon ozbiljnih analiza autor dokazu­je da to i jeste ključ za pravilno razumevanje binarne civilizaci­je, koju s pravom postavlja na nivo antropološkog ili, još tačnije, crkvenog problema, što u svojoj osnovi ona i jeste.

Ovde je potrebno napomenuti da dr Oliver Subotić nije sablažnjen. On govori o pozitivnim aspek­tima savremene tehnologije, ko­ji olakšavaju crkvenu misiju. S poštovanjem govori o pravo­slavnim internet portalima, „sajber“ duhovnicima kao uspe­šnim misionarima, o prednosti­ma elektronske verzije Biblije i molitvenika na Ajpodu. Među­tim, u jednome je autor isključiv, a to je u stanovištu da živi Bog i Njegova Crkva ne mogu imati virtuelnu imitaciju. Zato se, prezviter Oliver na mnogo me­sta u ovoj knjizi poziva na čuve­no biblijsko mesto, koje je ujedno autentično iskustvo Crkve, „Do­đi i vidi“ (Jn 1, 46). To je zapra­vo pozivanje na sâm život koji je imun na copy­paste logiku.

Konačno, čitajući ovu izvrsnu knjigu dr Subotića, pitali smo se mnogo puta, kako bi veliki uči­telji Crkve rasuđivali o ovome što nas danas digitalno „izazi­va“. Odgovor bi bio izmišljen, a to bi već bila tekovina binarne civilizacije. No, ono što je re­alno, a to je da se ove knjiga mo­že čitati sa Dobrotoljubljem, jer ostavlja iste duhovne efekte. Za­to, sa velikim zadovoljstvom pre­poručujemo je svakome na čitanje.

Ilija J. Romić