Post i Sveto Pričešće u Pravoslavnoj Crkvi / Patrijarh Pavle

Ovi zapisi o postu Njegove Svetosti patrijarha našeg Pavla zasnovani su, s jedne strane, na vjekovnom Predanju Crkve Božije o postu, kao jednom od bitnih činilaca hrišćanskog načina života i preporoda čovjekove duše i tijela, a s druge strane, na životnom iskustvu samog pisca: Post je ugrađen u njegovu narav, on je postao sastavni dio njegovog mišljenja i svakodnevnog življenja.

Post je za Njegovu Svetost isto što i disanje. Iako nije neposredno dugo boravio u manastiru, njegov život se odvijao po najstrožim monaškim pravilima. Poznato je da je on, na osnovu Svetih Otaca, uz blagoslov Svetog Sinoda napisao Monaška pravila za naše manastire. Ta pravila su potvrđena od Svetog arhijerejskog sabora i danas su važeća za naša monaška opštežića

PREDGOVOR

Šta za duhovni život hrišćana znači Sveto Pričešće jasno je iz reči samoga Gospoda: „Ja sam hleb živi koji siđe s neba; a ko jede od ovoga hleba živjeće vavijek... Ako ne jedete tijelo Sina Čovečijega i ne pijete krvi njegove, nemate života u sebi. Koji jede moje tijelo i pije moju krv ima život vječni; i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan. Jer tijelo moje istinsko je jelo, a krv je moja istinsko piće” (Jn 6, 51, 53–55). Iz potpune vere u ove reči Gospodnje, prvi su hrišćani žurili Sv. Pričešću ne po nekom naređenju, nego neposredno iz osećanja da bez njega ne mogu duhovno živeti, upravo onako kao što čovek ne diše po naređenju, nego spontano, osećajući da se bez vazduha guši i da umire. Odlazili su svagda nedeljom i praznikom na Sv. Liturgiju, i na đakonov poziv – „Sa strahom Božijim i verom pristupite!” svi su u redu prilazili i pričešćivali se.

Oni su pri tom potpuno osećali da pristupaju najdubljoj tajni naše vere i najvećem daru Božijeg milosrđa, pa su se trudili da Svesvetom i Prečistom Bogu, u Sv. Pričešćuju, prilaze u čistoti i svetosti srca i duše. Zvali su se sveti i zaista su bili sveti; čuvali su se od svakog greha, jer su znali da „svaki koji čini grijeh rob je grijehu” (Jn 8, 34), da greh okreće čoveka na pravac koji vodi suprotno od Boga, prlja dušu i čini je nesposobnom za Sv. Pričešće. Onaj koji bi ipak pao u greh, odmah se dizao, Ispovešću čistio dušu od njega da ne bi u nečistoti primio Sv. Pričešće: „Jer koji nedostojno jede i pije (Hleb i čašu Gospodnju) sud sebi jede i pije, ne razlikujući tijela Gospodnjega” (1. Kor 11, 29). - Blaženopočivši Patrijarh srpski Pavle

Uvodna reč – AEM crnogorsko-primorskog G. Amfilohija, 5
Predgovor njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Pavla, 11

POST U PRAVOSLAVNOJ CRKVI
Post u Pravoslavnoj Crkvi, 17
Koja se hrana upotrebljava uz post, 26
Kako treba postiti pred Sveto Pričešće, 39
Zašto je večera mrsna uoči posnog dana
i posna uoči mrsnog dana, 65
Kada ne treba postiti sredom i petkom od Vaskrsa do Spasovdana, 73
Venčanje uz post, 77

SVETO PRIČEŠĆE U PRAVOSLAVNOJ CRKVI
Uslovi za pričešćivanje vernika, 81
Može li vernik jesti mrsnu hranu u dan kada se pričešćuje, 89
Krajnji rok uzimanja hrane pred Sveto Pričešće, 97
Kako se treba klanjati neposredno pred pričešćivanje, 101
Može li se pričestiti bolesnik po uzimanju leka, 111
Da li treba brisati kašičicu posle Pričešća svakog vernika, 115
Može li žena za vreme menstrualnog perioda pričešćivati se i posećivati Sveti hram, 122
O čestom pričešćivanju vernih, 132
Usklađivanje Crkvenih odredbi o postu, prema zahtevima savremene epohe, 151