Vozdviženje Časnog Krsta – Krstovdan

Za vreme svoga carovanja u Rimu Maksencije činjaše mnoga zla narodu: gonjaše i mučaše ne samo hrišćane, nego i svoje neznabošce ubijaše, i otimaše im imanja, i sramoćaše blagorodne porodice živeći besputno. I celome Rimu on beše veoma težak i odvratan zbog svog svirepog nasilja i razvratnog života. Stoga Rimljani tajno poslaše molbu caru Konstantinu koji je tada sa svojom majkom Jelenom boravio u Britaniji moleći ga da dođe i izbavi ih od ovog nasilnika. Konstantin'najpre napisa Maksenciju, prijateljski mu savetujući da prestane sa nasiljem. Ali Maksencije ne samo ne posluša Konstantina i ne popravi se, nego postade još gori, i ustade protiv samog Konstantina, ne želeći ga imati za sebi ravnog cara, iako Konstantina beše izabrala na carski presto sva vojska, dok Maksencije samovlasno stupi na carski presto u Rimu. Njega narod nije hteo; za njega je bilo samo nekoliko velmoža, kojima on beše obećao velike darove i mnoge počasti; a Konstantin je bio proglašen za cara po želji sviju.

Čuvši da se Maksencije ne popravlja nego čini sve veća nedela, Konstantin skupi vojsku i krenu protiv njega. No videći da sila vojske njegove nije velika, i još imajući u vidu zla lukavstva Maksencijeva, Konstantin poče sumnjati u svoj uspeh. Znao je on da je Maksencije prolio mnogo ljudske krvi radi vračanja, i zaklao na žrtvu demonima mnogo dece, devojaka i trudnih žena, da bi umilostivio lažne bogove svoje na koje se nadao. Znajući da Maksenciju pomaže i velika sila demonska, Konstantin se poče moliti Jedinom Bogu, koji vlada nebom i zemljom, koga počituje ceo rod hrišćanski, da mu daruje pobedu nad nasilnikom. I kada se on usrdno moljaše, njemu se u podne javi na nebu Krst Gospodnji, izobražen zvezdama, koji je sijao jače od sunca, i na kome beše natpis: Ovim pobeđuj! - Ovo videše i svi vojnici, među kojima bejaše i vojvoda Artemije (koji potom mučenički postrada za Hrista od Julijana), i udiviše se. Većina pak od njih uplašiše se: jer kod neznabožaca izobraženje krsta bejaše znak nesreće i smrti, pošto su smrću na krstu bili kažnjavani razbojnici i zločinci; stoga se vojnici bojahu da će im rat biti nesrećan. I sam car Konstantin bejaše u velikoj nedoumici. No njemu se noću javi u snu sam Hristos Gospod, i ponovo mu pokaza znamenje časnoga Krsta što mu se beše javilo danju, i reče mu: Načini izobraženje ovog znamenja, i naredi da se nosi pred pukovima, pa ćeš pobediti ne samo Maksencija nego i sve neprijatelje svoje.

Car ispriča doglavnicima viđenje svoje, i pozva vešte zlatare i naredi im da od zlata, bisera i dragog kamenja naprave časni krst po uzoru znamenja koje se javilo. Pored toga on zapovedi celoj vojsci svojoj da svaki vojnik izobrazi znak krsta na svima oružjima, na šlemovima i štitovima.

Zločestivi Maksencije, doznavši za Konstantinov pohod u Italiju na Rim, smelo izađe sa rimskom vojskom protiv velikog Konstatina. Konstantin naredi da se pred pukovima njegovih vojnika nosi časni Krst. I kad se sukobiše sa Maksencijem, Maksencije silom časnoga Krsta bi pobeđen, i mnoštvo Vojnika njegovih bi posečeno, a sam Maksencije naže bežati. Gonjen carem Konstatinom on udari preko mosta na reci Tibru, koji on beše podigao, ali se most u tom trenutku silom Božjom sruši, i bedni nasilnik potanu u reci sa svojim vojnicima, kao drevni Faraon, i reka se napuni konjanicima, konjima i oružjem. Veliki Konstantin pobedonosno uđe u Rim, i sav narod ga dočeka sa velikom radošću i počastima. A car uznošaše veliku blagodarnost Bogu koji mu silom časnog i životvornog Krsta darova pobedu nad nasilnikom. U spomen pak te preslavne pobede on postavi usred Rima na visokom kamenom stubu Krst, i napisa na njemu: Ovim spasonosnim znamenjem oslobođen je ovaj grad od nasilničkog jarma.