Ljudski a Božiji Dostojevski / T.A. Kasatkina

Prevladavajući «nasušno vidljivo-tekuće»

– Tatjana Aleksandrovna, neki ne vole romane Dostojevskog i smatraju da je njegovo stvaralaštvo bolesno. Šta mislite, zbog čega?

– Neprihvatanje Dostojevskog nije povezano s tim da li je čovek religiozan ili nije, nije povezano s konkretnom religijom ili veroispovešću. To se može objasniti samo na jedan način: čovek nije spreman da vidi nešto dalje od «nasušnog vidljivo-tekućeg» po definiciji samog Dostojevskog; veoma udobno se smestio u ovom «nasušnom vidljivo-tekućem» i ne želi da zna ni za šta drugo.

Uzgred rečeno, upravo ovakvi čitaoci su stvorili mit o «okrutnom talentu», o Dostojevskom-histeriku-paranoiku i ostalo. I to je počelo još za života pisca. Ali istaći ćemo da su to po pravilu ljudi koji ipak nisu ravnodušni prema Dostojevskom. I to čak nisu nimalo ravnodušni!

– Imala sam prilike da se sretnem s potomcima sveštenomučenika Filosofa (Ornatskog). Oni su posvedočili da je otac Filosof voleo Dostojevskog. Drugi svetac HH veka – prepodobni Justin (Popović) je čak napisao knjigu «Filosofija i religija Dostojevskog». Ispostavlja se da su sveci pronalazili nešto u njegovim delima?

– Ne samo da su «nešto pronalazili»: prepodobni Justin (Popović), na primer, pisca otvoreno naziva svojim učiteljem. Tako da je Dostojevski – učitelj svetaca HH veka.

– Čemu ih je to Dostojevski učio?

– Istom onom čemu Dostojevski uči svakog čitaoca: bogoopštenju. Tome da u svakom čoveku treba da vidimo obraz Božiji, da vidimo Hrista, a ako je reč o ženi – Majku Božiju. Tome da u svakoj sceni koja se dešava u datom trenutku vidimo njenu jevanđeljsku praosnovu, biblijsku praosnovu. Pisac je ustima svog lika, starca Zosime, Bibliju nazvao «vajanjem sveta i ljudskih karaktera». Zamislite: Biblija se nalazi u centru stvorenog sveta kao neki kip, a oko nje sve ono što je pisac nazivao «nasušnim vidljivo-tekućim».

Ali ovde možemo da postavimo pitanje: po čemu se ovakvo viđenje sveta razlikuje od paganskog? Jer omiljena paganska religija je takođe «sveta istorija» i svaki njen sledbenik u svom životu ostvaruje, oživljuje i ponovo stvara scene one nekadašnje «svete istorije». Međutim, razlika je ogromna.

– U čemu se zapravo sastoji ova razlika?

– U paganskim religijama istorija se završava zajedno s ovom «svetom istorijom», koja se desila «na početku», a u suštini – van granica vremena. Odnosno, zapravo ni nema nikakve istorije osim svete. Sve ostalo je samo njeno ponavljanje. I čovek može da ponovi, da ostvari (bolje ili gore – u zavisnosti od kvaliteta mesta njegovog prisustva) ono što se nekad već desilo, zato što se svet održava samo tako što se sve vreme ponavlja ono što se već desilo – u pitanju je stalno kruženje vremena oko «početka vremena».

A hrišćanska istorija je potpuno drugačija: to je večnost koja je ušla u vreme i zahvaljujući tome istorija prvi put počinje da se odvija u vremenu. Istorija Hristovog prisustva u svetu se ne ponavlja, ne obnavlja se – ona traje. I čovek koji ponovo u svom životu doživljava jevanđeljsku istoriju ne treba da je ponavlja, on treba da je transformiše. Zato što ima previše odgovora u jevanđeljskoj istoriji koji nisu dobijeni od čoveka. Previše je koraka u susret Bogu koji nisu učinjeni. Evo o čemu piše Dostojevski.

Dakle, od nas se očekuje odgovor.

– Kakav odgovor čovek treba da dâ?

– Starac Zosima kaže: «Život je raj.» A u piščevim rukopisima naći ćemo još radikalnije: «Život je raj, a ključevi su u našim rukama.» I za šta sve bogoslovi nisu optuživali Dostojevskog povodom ovih reči – uključujući i pelagijanstvo: da navodno spasenje zavisi od čoveka. A kod Dostojevskog se uopšte ne radi o tome.

Starac Zosima govori o situaciji kad je Hristos već učinio Svoj korak u susret čoveku i sad očekuje od njega uzvratni korak. Čeka, zato što Bog nikoga ne primorava, ni nad kim ne vrši nasilje: «Se, stoju pri dverjeh i tolku: ašče kto uslišit glas Moj i otverzet dveri, vnidu k njemu i večerjaju s njim» («Evo stojim na vratima i kucam; ako ko čuje glas Moj i otvori vrata, ući ću k njemu i večeraću s njim») (Otkr. 3, 20). Čeka da li će Mu čovek otvoriti vrata ili neće. A On se neće odmaći od ovih vrata. Eto, u tome je sve stvaralaštvo – i ne samo stvaralaštvo, već i ceo pogled na svet Dostojevskog... - deo iz intervjua koji je Kasatkina dala za sajt Pravoslavie.ru

Tatjana Aleksandrovna Kasatkina (rođena u Moskvi, 1963.), je ruska filozofkinja, filolog, poznavalac kulture, religijski ekspert i pisac. Stručnjak je za oblast teorije kulture, teorije književnosti, filozofije, religioških studija, dela Fjodora Dostojevskog i ruske književnosti 19-21. veka. Ona je doktor filologije, predsednica Odbora za istraživanje umetničkog nasleđa Dostojevskog u okviru Naučnog saveta za istoriju svetske kulture, RAS. Kasatkina je član Međunarodnog društva Dostojevskog i Upravnog odbora Ruskog društva Dostojevskog. Član je niza redakcija: Almanaha “Dostojevski i svetska kultura”, Godišnjaka “Dostojevski i sadašnjost” i “Monografije Dostojevskog”. T. A. Kasatkina je autor 6 knjiga, novele “Kopija”, udžbenika za kurs “Religija, kultura, umetnost”, više od 300 naučnik radova. Uredila je niz kolektivnih monografija ruskih i stranih istraživača.

Sadržaj

Prva glava, Harmonija i epika
Glava druga, Tragizam i heroika u romanima Dostojevskog
Glava treća, Ironija, romantika i cinizam u romanima Dostojevskog
Zaključak

Deo drugi
O ličnosti i samosti
Lepo ophođenje prema konjima
Sveta Lizaveta
Antihrist kod Gogolja i Dostojevskog
O ispravnosti
“I sakrio si od dece…”
Uzroci nepronicljivosti kneza Lava Miškina
O jednom svojstvu epiloga pet vPrva glava, Harmonija i epika
Glava druga, Tragizam i heroika u romanima Dostojevskog
Glava treća, Ironija, romantika i cinizam u romanima Dostojevskog
Zaključak
Deo drugi
O ličnosti i samosti
Lepo ophođenje prema konjima
Sveta Lizaveta
Antihrist kod Gogolja i Dostojevskog
O ispravnosti
“I sakrio si od dece…”
Uzroci nepronicljivosti kneza Lava Miškina
O jednom svojstvu epiloga pet velikih romana Dostojevskog
“Zločin i kazna”
“Zli dusi”
“Idiot”
“Braća Karamazovi”
“Mladić”
Teodiceja Ivana Karamazova
Fantazija na temu biografije Dostojevskog
Prilog, Dostojevski – filozof
Dostojevski – političarelikih romana Dostojevskog
“Zločin i kazna”
“Zli dusi”
“Idiot”
“Braća Karamazovi”
“Mladić”
Teodiceja Ivana Karamazova
Fantazija na temu biografije Dostojevskog
Prilog, Dostojevski – filozof
Dostojevski – političar