Slava Gruzijske Crkve je čudesna poema, napisana jezikom bliskim liturgijskom, poglavlje koje, u nekim svojim delovima, sadrži celokupnu istoriju Crkve mnogostradalne zemlje Iverske, zemlje u kojoj otac Rafail živi, služi Bogu i ljudima i propoveda. U ovom delu je prikazano kako hrišćanin može i treba da voli Crkvu, da je voli kao svoju divnu i mudru Majku, da je njome ushićen, da je od srca opeva i da se trudi da sazna sve o njenom dugom i slavnom životu. Tu je veoma jasno rečeno da su sve nacionalne, teritorijalne, istorijske ili političke podele veštačke, da su ih ljudi sačinili, a da je Crkva jedna. Ona je jedna i jedinstvena po blagodati i po svojim svetiteljima. Tako je u istoj toj Gruziji najpoštovaniji svetitelj vojskovođa rimske vojske, rođeni Kapadokijac, sveti velikomučenik Georgije Pobedonosac, a ne, na primer, gruzijska carica Tamara. Crkva je jedinstvena i kad je reč o svetim tajnama i obredima, jedinstvena u veri, nadi i ljubavi ljudi, a pre svega jedinstvena u Gospodu Isusu Hristu, koji i jeste glava Crkve.
Krajem XIX veka u duhovnom životu Gruzije dogodilo se nešto veoma značajno. Poznati agiograf i ikonopisac Mihail Gobron Sabinjin je na osnovu drevnih gruzijskih ikona, fresaka i minijatura, koje je tokom celog svog života pomno proučavao, uradio ikonu „Slava Gruzijske Crkve“, sličnu veličanstvenom zborniku gruzijske agiografije.
Budući da je bio duboko verujući čovek, od detinjstva je posećivao manastire i svetinje, dugo živeo među monasima, bio pravi podvižnik u svom ličnom životu i pod stare dane je naslikao tu predivnu ikonu kao sveštenu poemu, kao duhovno zaveštanje potomcima, kao himnu Gruzijske Crkve. Tu je na maksimalno suženom prostoru prikazao istoriju Gruzije kroz likove njenih svetitelja, mučenika i prepodobnih, careva i vojnika, episkopa i monaha.
U njegovom delu je, kao u svetlosnom polju, prikazana sama duša verujućeg naroda. U molitvenom bezmolviju ispred te ikone čuje se kucanje živog srca Gruzijske Crkve. Sabinjin nije samo ikonopisac, nego i izuzetno uspešan agiograf i istoričar. On je žitija gruzijskih svetitelja sakupio u jedan veliki zbornik i izdao ga na gruzijskom i ruskom jeziku. Svako žitije završava se molitvom koju je sâm sastavio. Drevne ikone i freske nije prosto proučavao kao umetnik, nego ih je molitveno sozercavao i mistički doživljavao i zato se njegova ikona odlikuje neprevaziđenom unutarnjom harmonijom kompozicije, istorijskom verodostojnošću i izuzetnom duhovnošću.
Pravoslavna ikona je otkrivenje Božije, realno prisustvo svetitelja na zemlji. To je projava duhovnog sveta na vizuelnom planu, polje božanskih sila i energija, projava Nebeske Crkve u Crkvi zemaljskoj, mistički prozor u nebo, prozor kroz koji se na zemlju izliva nevidljiva svetlost. Zato ikona „Slava Gruzijske Crkve“ nije toliko uspeh samog Sabinjina koliko je dar Božiji Gruzijskoj Crkvi. Mistički autori ikone u stvari su prepodobni i mučenici koji su na njoj prikazani.
250 RSD
Nema na zalihama
Slava Gruzijske Crkve je čudesna poema, napisana jezikom bliskim liturgijskom, poglavlje koje, u nekim svojim delovima, sadrži celokupnu istoriju Crkve mnogostradalne zemlje Iverske, zemlje u kojoj otac Rafail živi, služi Bogu i ljudima i propoveda. U ovom delu je prikazano kako hrišćanin može i treba da voli Crkvu, da je voli kao svoju divnu i mudru Majku, da je njome ushićen, da je od srca opeva i da se trudi da sazna sve o njenom dugom i slavnom životu. Tu je veoma jasno rečeno da su sve nacionalne, teritorijalne, istorijske ili političke podele veštačke, da su ih ljudi sačinili, a da je Crkva jedna. Ona je jedna i jedinstvena po blagodati i po svojim svetiteljima. Tako je u istoj toj Gruziji najpoštovaniji svetitelj vojskovođa rimske vojske, rođeni Kapadokijac, sveti velikomučenik Georgije Pobedonosac, a ne, na primer, gruzijska carica Tamara. Crkva je jedinstvena i kad je reč o svetim tajnama i obredima, jedinstvena u veri, nadi i ljubavi ljudi, a pre svega jedinstvena u Gospodu Isusu Hristu, koji i jeste glava Crkve.
Krajem XIX veka u duhovnom životu Gruzije dogodilo se nešto veoma značajno. Poznati agiograf i ikonopisac Mihail Gobron Sabinjin je na osnovu drevnih gruzijskih ikona, fresaka i minijatura, koje je tokom celog svog života pomno proučavao, uradio ikonu „Slava Gruzijske Crkve“, sličnu veličanstvenom zborniku gruzijske agiografije.
Budući da je bio duboko verujući čovek, od detinjstva je posećivao manastire i svetinje, dugo živeo među monasima, bio pravi podvižnik u svom ličnom životu i pod stare dane je naslikao tu predivnu ikonu kao sveštenu poemu, kao duhovno zaveštanje potomcima, kao himnu Gruzijske Crkve. Tu je na maksimalno suženom prostoru prikazao istoriju Gruzije kroz likove njenih svetitelja, mučenika i prepodobnih, careva i vojnika, episkopa i monaha.
U njegovom delu je, kao u svetlosnom polju, prikazana sama duša verujućeg naroda. U molitvenom bezmolviju ispred te ikone čuje se kucanje živog srca Gruzijske Crkve. Sabinjin nije samo ikonopisac, nego i izuzetno uspešan agiograf i istoričar. On je žitija gruzijskih svetitelja sakupio u jedan veliki zbornik i izdao ga na gruzijskom i ruskom jeziku. Svako žitije završava se molitvom koju je sâm sastavio. Drevne ikone i freske nije prosto proučavao kao umetnik, nego ih je molitveno sozercavao i mistički doživljavao i zato se njegova ikona odlikuje neprevaziđenom unutarnjom harmonijom kompozicije, istorijskom verodostojnošću i izuzetnom duhovnošću.
Pravoslavna ikona je otkrivenje Božije, realno prisustvo svetitelja na zemlji. To je projava duhovnog sveta na vizuelnom planu, polje božanskih sila i energija, projava Nebeske Crkve u Crkvi zemaljskoj, mistički prozor u nebo, prozor kroz koji se na zemlju izliva nevidljiva svetlost. Zato ikona „Slava Gruzijske Crkve“ nije toliko uspeh samog Sabinjina koliko je dar Božiji Gruzijskoj Crkvi. Mistički autori ikone u stvari su prepodobni i mučenici koji su na njoj prikazani.
| Autor | |
|---|---|
| Izdavač | |
| Godina izdanja | |
| Strana | |
| Povez | |
| Pismo | |
| Format |
Dragi naši prijatelji, potrudili smo se da Vam omogućimo najjeftiniju opciju slanja paketa sa naše internet prodavnice.
Kurirska služba sa kojom imamo ugovor je AKS i cena dostave sa otkupom je 400 dinara, dok je cena dostave bez otkupa 300 dinara (to je slučaj kada se prvo uplati novac na račun). Za bilo koju težinu i bilo koji iznos porudžbine, uvek je ista gore navedena cena poštarine.
Što se tiče slanja pošiljaka širom sveta, procedura je sledeća: Nakon obavljene kupovine dobićete od nas cenu dostave za vašu zemlju (cena dostave varira od težine paketa, tako da nema univerzalne cene za dostavu). Zatim, uplaćujete novac (poštarina+poručena roba+provizija za Pej Pal- ukoliko se plaća na taj način, ukoliko se plaća preko RIA transfera novca ili Vesten uniona, tada nema provizije sa naše strane). Kartično plaćanje još uvek nije moguće na našem sajtu. Poručenu robu dostavljmo ili preko Pošte Srbije ili preko kurirske službe UPS (kod veće težine paketa je ovaj vid slanja dosta povoljaniji u odnosu na poštu).
600 RSD
600 RSD
1.400 RSD
350 RSD
069/ 559 901 9
Poručivanje je brzo i jednostavno. Pošaljite nam upit putem Vibera, WhatsAppa ili putem mejla, a mi ćemo vam u najkraćem roku odgovoriti sa svim detaljima vezanim za porudžbinu i slanje.
Naš tim će vas kontaktirati u najkraćem mogućem roku sa informacijama o dostupnosti proizvoda, načinu slanja i svim dodatnim detaljima.
